Arduino učionica: Drugi susret sa Arduinom

U prethodnom tekstu mogli ste da se upoznate sa primenom mikrokontrolera, tačnije Arduina, u našoj okolini. U ovom tekstu pisaću malo više o tehničkim karakteristikama Arduina.

I/O

Zamislimo da je Arduino mali mozak. Da bi se pokrenuo bilo koji proces u mozgu on mora da primi neke podatke. Kada ih primi on ih zadržava u sebi kako bi ih obradio i odredio koja će biti povratna radnja. Na primer kada opečemo prst, podaci putem nerava dolaze do našeg mozga gde se prepoznaju kao bol i preterana toplota, na osnovu toga naš mozak odlučuje da pomeri prst i šalje povratan podatak, tj. signal naredbe do mišića kako bismo pomerili prst sa vrućeg predmeta.

Sada da prevedemo to u slučaj Arduina. Na primer, u njega smo uprogramirali određeni kod,  imamo senzor toplote u nekom objektu, podaci sa tog senzora se neprestano putem provodnika šalju do Arduina gde se i smeštaju u privremenu memoriju, i ukoliko bi temperatura u tom lokalu premašila 27 stepeni celzijusa Arduino bi taj podatak prepoznao kao podatak da je previše vruće (uzevši u obzir da smo prvobitno u programu definisali kolika je granična temperatura kako bi on znao kada da pošalje povratni podatak). Potom on šalje naredbu ka klima uredjaju da počne da hladi.

untitled

Zaključujući iz ovog primera sada možemo reći da Arduino ima svoje ulaze (inputs) i izlaze (outputs). Dakle, ulaze koristi za prikupljanje određenih podataka, a izlaze za slanje određenih signala. Ti ulazi i izlazi na Arduinu zovu se pinovi, ulazni pinovi (input pins) i izlazni pinovi (output pins). Pinovi predstavljaju uzane priključke na koje spajamo određenu komponentu kako bismo obezbedili dobar električni kontakt i proticanje struje (signala) do te komponente ili modula. Takođe iz primera primećujemo da Arduino mora imati nekakvu memoriju za skladištenje podataka i instrukcija, te poseduje fleš, EEPROM i SRAM memoriju. Kao i svaki računar, on mora imati neki oscilator koji određuje brzinu obrade podataka, te i Arduino ima kristalni oscilator.

Arduino Uno koji ćemo koristiti u tutorijalima ima:

  • 6 analognih ulaza
  • 14 digitalnih U/I, od kojih su pinovi 3, 5, 6, 9, 10, 11 PWM (mogu da imitiraju analogni izlazni signal )
  • 32 kB fleš memorije
  • 2 kB SRAM memorije
  • 1 kB EEPROM memorije
  • 16 MHz brzine rada

Upamti:

eng. Input/Output, skraćeno I/O
srp. Ulazni/izlazni, skraćeno U/I
SRAM = Static Random Access Memory
EEPROM = Electrically Erasable Programmable Read Only Memory


U sledećem tekstu (OVDE) biće objašnjeni pojmovi digitalnih, analognih i PWM signala, kao i razlika između njih.

Pozdrav!


Autor:

Aleksa Ristić

Student, bloger, veliki entuzijast i kreativac

Advertisements

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s